ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2012) 50 (1) 1, 1-17
Dino Martellato
Rezime: Velika recesija i dužnička kriza, uslovile su u mnogim evropskim zemljama stagnaciju. U takvim uslovima možemo izdvojiti nekoliko ključnih faktora koji značajno mogu uticati na unapreñenje konkurentnosti odreñene privrede. Njihovo dejstvo je različito, u zavisnosti od faze rasta odreñenih zemalja i istorijskog konteksta u okviru kojeg se posmatra politika konkurentnosti. U radu se najpre razmatra dilema komparativna vs. konkurenska prednost, zatim odnos izmeñu rasta, konkurentnosti i realnog deviznog kursa. Nakon toga raspravlja se o najznačajnijim faktorima konkurentnosti u kriznom periodu, kao što su radna snaga i veličina duga. Prezentirani pristup proceni konkurentnosti razlikuje se od onog koji nudi Svetski ekonomski forum, a koji se ogleda kroz kompozitne indikatore. Zaključuje se da se svaka zemlja u evro-zoni može smatrati konkurentnom ukoliko uspe da savlada prekomernu ponudu radne snage, a u isto vreme minimizira višak tražnje koji pritiska globalni fond štednje, tj. nivo duga.
Ključne reči: konkurentnost; Velika recesija; „efekat grudve“; faktori konkurentnosti; javni dug.
PROBLEMI KONKURENTNOSTI NACIONALNIH EKONOMIJA POSLE VELIKE RECESIJE
Dino Martellato
Rezime: Velika recesija i dužnička kriza, uslovile su u mnogim evropskim zemljama stagnaciju. U takvim uslovima možemo izdvojiti nekoliko ključnih faktora koji značajno mogu uticati na unapreñenje konkurentnosti odreñene privrede. Njihovo dejstvo je različito, u zavisnosti od faze rasta odreñenih zemalja i istorijskog konteksta u okviru kojeg se posmatra politika konkurentnosti. U radu se najpre razmatra dilema komparativna vs. konkurenska prednost, zatim odnos izmeñu rasta, konkurentnosti i realnog deviznog kursa. Nakon toga raspravlja se o najznačajnijim faktorima konkurentnosti u kriznom periodu, kao što su radna snaga i veličina duga. Prezentirani pristup proceni konkurentnosti razlikuje se od onog koji nudi Svetski ekonomski forum, a koji se ogleda kroz kompozitne indikatore. Zaključuje se da se svaka zemlja u evro-zoni može smatrati konkurentnom ukoliko uspe da savlada prekomernu ponudu radne snage, a u isto vreme minimizira višak tražnje koji pritiska globalni fond štednje, tj. nivo duga.
Ključne reči: konkurentnost; Velika recesija; „efekat grudve“; faktori konkurentnosti; javni dug.
