ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2013) 51 (1) 5, 85-106
Aleksandra Praščević
Rezime: U radu se razmatraju važna pitanja uticaja institucija i političke nestabilnosti na privredni razvoj. Meñu faktorima koji dovode do razlika u nivou dostignute ekonomske razvijenosti između zemalja, su i razlike u nivou razvijenosti institucija. U radu se najpre razmatraju pitanja definisanja institucija, razlike između ekonomskih institucija, političkih institucija i političke moći. Rad razmatra i mogućnost integracije teorija endogenog privrednog rasta sa teorijama endogene ekonomske politike (razvijene u okviru političke makroekonomije), kako bi se formulisana ekonomska politika, koja će imati posledice na privredni rast, analizirala na osnovu sumiranja preferencija glasača u jedinstvenu ekonomsku politiku koja je politički motivisana (prvenstveno oportunističkim motivom). U ovom se kontekstu razmatra kako će postojanje političke nestabilnosti koja proizvodi neizvesnost u vezi sa održivošću institucija, kao i sa budućim ciljevima i merama ekonomske politike, uticati na smanjenje privrednog rasta. U radu se razmatra i primer velike instiucionalne promene do koje je došlo u bivšim socijalističkim zemljama koje su se opredelile za ekonomsku tranziciju i izgradnju demokratskog društva. S tim u vezi se razmatraju institucionalni faktori koji su doprinosili uspešnosti procesa tranzicije, kao i faktori koji su opredeljivali razlike u izgradnji institucionalnih okvira u ovim zemljama.
Ključne reči: institucije; politička nestabilnost; politička makroekonomija; ekonomije u tranziciji
INSTITUCIONALNE I POLITIČKE DETERMINANTE PRIVREDNOG RAZVOJA
Aleksandra Praščević
Rezime: U radu se razmatraju važna pitanja uticaja institucija i političke nestabilnosti na privredni razvoj. Meñu faktorima koji dovode do razlika u nivou dostignute ekonomske razvijenosti između zemalja, su i razlike u nivou razvijenosti institucija. U radu se najpre razmatraju pitanja definisanja institucija, razlike između ekonomskih institucija, političkih institucija i političke moći. Rad razmatra i mogućnost integracije teorija endogenog privrednog rasta sa teorijama endogene ekonomske politike (razvijene u okviru političke makroekonomije), kako bi se formulisana ekonomska politika, koja će imati posledice na privredni rast, analizirala na osnovu sumiranja preferencija glasača u jedinstvenu ekonomsku politiku koja je politički motivisana (prvenstveno oportunističkim motivom). U ovom se kontekstu razmatra kako će postojanje političke nestabilnosti koja proizvodi neizvesnost u vezi sa održivošću institucija, kao i sa budućim ciljevima i merama ekonomske politike, uticati na smanjenje privrednog rasta. U radu se razmatra i primer velike instiucionalne promene do koje je došlo u bivšim socijalističkim zemljama koje su se opredelile za ekonomsku tranziciju i izgradnju demokratskog društva. S tim u vezi se razmatraju institucionalni faktori koji su doprinosili uspešnosti procesa tranzicije, kao i faktori koji su opredeljivali razlike u izgradnji institucionalnih okvira u ovim zemljama.
Ključne reči: institucije; politička nestabilnost; politička makroekonomija; ekonomije u tranziciji
