ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2016) 54 (1) 4, 61-82
Milena Nikolić, Biljana Rakić
Rezime: U teoriji i praksi, velika se pažnja poklanja analizi visine rashoda za penzije, njihovih determinanti, kao i mogućnostima za njihovo smanjenje, dok se analiza visine prihoda i doprinosa, kao najznačajnijeg prihoda u penzijskim sistemima koji su zasnovani na uplati doprinosa, često zanemaruje. Cilj ovog rada je da se analiziraju determinante visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje radi utvrđivanja mogućnosti za povećanje njihove visine u penzijskom sistemu Republike Srbije. Primenom metode komparacije, izvršena je uporedna analiza podataka o kretanju najznačajnijih determinanti visine doprinosa između zemalja Evropske unije i Srbije. Rezultati istraživanja pokazali su da se povećanje visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji može ostvariti proširenjem definicije osnovice doprinosa kod zaposlenih, povećanjem prosečne efektivne starosti pri penzionisanju i povećanjem efektivne pokrivenosti stanovništva ovim osiguranjem. Pored ukazivanja na mogućnosti za povećanje visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, autori predlažu i mere čijom se primenom može uticati na povećanje visine doprinosa za ovo osiguranje, a samim tim, i visine ukupnih prihoda penzijskog sistema Republike Srbije.
Ključne reči: penzijski sistem; penzijsko i invalidsko osiguranje; determinante visine doprinosa; Evropska unija; Srbija
DETERMINANTE VISINE DOPRINOSA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE: EU I SRBIJA
Milena Nikolić, Biljana Rakić
Rezime: U teoriji i praksi, velika se pažnja poklanja analizi visine rashoda za penzije, njihovih determinanti, kao i mogućnostima za njihovo smanjenje, dok se analiza visine prihoda i doprinosa, kao najznačajnijeg prihoda u penzijskim sistemima koji su zasnovani na uplati doprinosa, često zanemaruje. Cilj ovog rada je da se analiziraju determinante visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje radi utvrđivanja mogućnosti za povećanje njihove visine u penzijskom sistemu Republike Srbije. Primenom metode komparacije, izvršena je uporedna analiza podataka o kretanju najznačajnijih determinanti visine doprinosa između zemalja Evropske unije i Srbije. Rezultati istraživanja pokazali su da se povećanje visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji može ostvariti proširenjem definicije osnovice doprinosa kod zaposlenih, povećanjem prosečne efektivne starosti pri penzionisanju i povećanjem efektivne pokrivenosti stanovništva ovim osiguranjem. Pored ukazivanja na mogućnosti za povećanje visine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, autori predlažu i mere čijom se primenom može uticati na povećanje visine doprinosa za ovo osiguranje, a samim tim, i visine ukupnih prihoda penzijskog sistema Republike Srbije.
Ključne reči: penzijski sistem; penzijsko i invalidsko osiguranje; determinante visine doprinosa; Evropska unija; Srbija
