ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2017) 55 (3) 3, 335-351
Властимир Лековић
Резиме: Основни циљ истраживања у овом раду је да се, на основу сагледавања актуелног стања регионалног развоја у Републици Србији, које карактеришу регионалне диспропорције највеће у Европи и имају тенденцију даљег продубљавања, укаже на предности равномерног регионалног развоја, као и на механизам његовог остваривања. Наглашава се значај конзистентне и свеобухватне развојне стратегије земље, у оквиру које би се, реиндустријализацијом земље и политиком пуне запослености, створили услови за покретање динамичног економског раста и остваривање одрживог развоја националне економије, као и њених региона. Овакав став је оправдан, тим пре, што, упркос својој актуелности, регионални развој никада није посматран као интегрални део укупног друштвено-економског развоја, па је ова проблематика, због недостатка институционалног и системског приступа, маргинализована. У истраживању кључних аспеката равномерног регионалног развоја у Републици Србији, а на основу сучељавања различитих теоријских становишта и практичних искустава о овом значајном друштвеном и економском развојном проблему, доминантно је коришћен метод аналитичке дескрипције.
Кључне речи: равномерни регионални развој; регионалне диспропорције; развојна стратегија; регионална индустријска политика; национална економија
КЉУЧНИ АСПЕКТИ РАВНОМЕРНОГ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Властимир Лековић
Резиме: Основни циљ истраживања у овом раду је да се, на основу сагледавања актуелног стања регионалног развоја у Републици Србији, које карактеришу регионалне диспропорције највеће у Европи и имају тенденцију даљег продубљавања, укаже на предности равномерног регионалног развоја, као и на механизам његовог остваривања. Наглашава се значај конзистентне и свеобухватне развојне стратегије земље, у оквиру које би се, реиндустријализацијом земље и политиком пуне запослености, створили услови за покретање динамичног економског раста и остваривање одрживог развоја националне економије, као и њених региона. Овакав став је оправдан, тим пре, што, упркос својој актуелности, регионални развој никада није посматран као интегрални део укупног друштвено-економског развоја, па је ова проблематика, због недостатка институционалног и системског приступа, маргинализована. У истраживању кључних аспеката равномерног регионалног развоја у Републици Србији, а на основу сучељавања различитих теоријских становишта и практичних искустава о овом значајном друштвеном и економском развојном проблему, доминантно је коришћен метод аналитичке дескрипције.
Кључне речи: равномерни регионални развој; регионалне диспропорције; развојна стратегија; регионална индустријска политика; национална економија