ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2018) 56 (4) 4, 487-502
Vladimir Kostić, Miloš Milutinović, Miroljub Nikolić
Rezime: Tekstilna industrija još uvek značajno učestvuje u proizvodnji i zaposlenosti u razvijenim zemljama i značajan je izvor rasta u mnogim zemljama u razvoju. Kao delatnost sa dugom istorijom, tekstilna industrija prolazi kroz radikalne transformacije na globalnom nivou. Pojavom novih konkurenata uslovi poslovanja na globalnom nivou su značajno promenjeni. Uprkos tome, evropski proizvođači su ostali svetski lideri u proizvodnji industrijskog tekstila i modne odeće. Da bi održali konkurentnost, mnogi evropski proizvođači pribegavaju podugovaranju ili premeštaju kapaciteta za radno intenzivne aktivnosti u zemljama sa nižim troškovima rada poput Srbije. Najveći uspeh domaća tekstilna industrija beležila je krajem 1980-ih godina prošlog veka kada je bila značajan izvor zapošljavanja, stvaranja dodate vrednosti i ravnomernijeg regionalnog razvoja. U 2016. godini, iako još uvek nije na nivou iz 1980-ih, prisutna su pozitivna kretanja u domaćoj tekstilnoj industriji u pravcu rasta proizvodnje, zaposlenosti i izvoza. Država nastoji da kroz subvencionisanje stranih i domaćih investitora ubrza razvoj tekstilne industrije. Međutim, rast koji se prevashodno zasniva na stranim direktnim investicijama dugoročno je neodrživ koncept. Da bi rast bio održiv, potrebno je da se podstiče razvoj aktivnosti koje stvaraju veću dodatu vrednost i povećaju konkurentnost. Zato je potrebno podržati razvoj domaćih preduzeća, kao i dolazak onih stranih investicija koje generišu više nivoe dodate vrednosti.
Ključne reči: tekstilna industrija; poslovne performanse; domaće i strane investicije; razvoj
RAZVOJNE PERFORMANSE TEKSTILNE INDUSTRIJE SRBIJE
Vladimir Kostić, Miloš Milutinović, Miroljub Nikolić
Rezime: Tekstilna industrija još uvek značajno učestvuje u proizvodnji i zaposlenosti u razvijenim zemljama i značajan je izvor rasta u mnogim zemljama u razvoju. Kao delatnost sa dugom istorijom, tekstilna industrija prolazi kroz radikalne transformacije na globalnom nivou. Pojavom novih konkurenata uslovi poslovanja na globalnom nivou su značajno promenjeni. Uprkos tome, evropski proizvođači su ostali svetski lideri u proizvodnji industrijskog tekstila i modne odeće. Da bi održali konkurentnost, mnogi evropski proizvođači pribegavaju podugovaranju ili premeštaju kapaciteta za radno intenzivne aktivnosti u zemljama sa nižim troškovima rada poput Srbije. Najveći uspeh domaća tekstilna industrija beležila je krajem 1980-ih godina prošlog veka kada je bila značajan izvor zapošljavanja, stvaranja dodate vrednosti i ravnomernijeg regionalnog razvoja. U 2016. godini, iako još uvek nije na nivou iz 1980-ih, prisutna su pozitivna kretanja u domaćoj tekstilnoj industriji u pravcu rasta proizvodnje, zaposlenosti i izvoza. Država nastoji da kroz subvencionisanje stranih i domaćih investitora ubrza razvoj tekstilne industrije. Međutim, rast koji se prevashodno zasniva na stranim direktnim investicijama dugoročno je neodrživ koncept. Da bi rast bio održiv, potrebno je da se podstiče razvoj aktivnosti koje stvaraju veću dodatu vrednost i povećaju konkurentnost. Zato je potrebno podržati razvoj domaćih preduzeća, kao i dolazak onih stranih investicija koje generišu više nivoe dodate vrednosti.
Ključne reči: tekstilna industrija; poslovne performanse; domaće i strane investicije; razvoj
