ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2019) 57 (4) 4, 459-480
Ružica Petrović, Tamara Milenković Kerković, Dragana Radenković Jocić
Rezime: Finansijski derivati su, poslednjih četrdesetak godina, najznačajnija finansijska inovacija koja utiče na stvaranje novih, veoma dubokih i širokih finansijskih tržišta. Njihov broj se stalno povećava. Nastaju nove varijante već postojećih derivativnih ugovora i samim tim se subjektima pruža mogućnost da na različite načine upravljaju rizicima. Iako im je pravna priroda diskutabilna, opšte prihvaćen stav je da su to ugovori. Svop je najmlađi od svih finansijskih derivata i predstavlja finansijsku inovaciju novijeg datuma. Tržište svopova beleži jednu od najbržih stopa rasta među globalnim finansijskim tržištima. Svop predstavlja privatni sporazum između dve strane o razmeni novčanog toka na utvrđeno vreme u budućnosti i u skladu sa unapred utvrđenim obrascem. Najčešći korisnici svopova su nefinansijske korporacije, koje žele da primaju varijabilnu, a da plaćaju fiksnu kamatnu stopu u cilju ograničenja kamatnih troškova po bankarskim zajmovima ili emisijama obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom, zatim banke, vlade zemalja i neke supranacionalne institucije, na primer Svetska banka. U ekonomskoj teoriji ističe se stav da je komparativna prednost osnov funkcionisanja svopova. Opcije su ugovori u kojima jedna strana ima isključivo pravo, dok druga ugovorna strana preuzima isključivo obavezu da kupi ili proda aktivu na koju je kreirana opcija. U nacionalnom zakonodavstvu opcijski ugovor je prenosivi standardizovani ugovor kojim kupac stiiče pravo da, uz obavezu plaćanja ugovorene premije na dan, odnosno dane dospeća utvrđene ugovorom.
Ključne reči: ugovor; finansijski derivati; svop; opcija; novčani tok
PRAVNA PRIRODA I ULOGA SVOP ARANŽMANA I OPCIJA KAO FINANSIJSKIH INSTRUMENATA
Ružica Petrović, Tamara Milenković Kerković, Dragana Radenković Jocić
Rezime: Finansijski derivati su, poslednjih četrdesetak godina, najznačajnija finansijska inovacija koja utiče na stvaranje novih, veoma dubokih i širokih finansijskih tržišta. Njihov broj se stalno povećava. Nastaju nove varijante već postojećih derivativnih ugovora i samim tim se subjektima pruža mogućnost da na različite načine upravljaju rizicima. Iako im je pravna priroda diskutabilna, opšte prihvaćen stav je da su to ugovori. Svop je najmlađi od svih finansijskih derivata i predstavlja finansijsku inovaciju novijeg datuma. Tržište svopova beleži jednu od najbržih stopa rasta među globalnim finansijskim tržištima. Svop predstavlja privatni sporazum između dve strane o razmeni novčanog toka na utvrđeno vreme u budućnosti i u skladu sa unapred utvrđenim obrascem. Najčešći korisnici svopova su nefinansijske korporacije, koje žele da primaju varijabilnu, a da plaćaju fiksnu kamatnu stopu u cilju ograničenja kamatnih troškova po bankarskim zajmovima ili emisijama obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom, zatim banke, vlade zemalja i neke supranacionalne institucije, na primer Svetska banka. U ekonomskoj teoriji ističe se stav da je komparativna prednost osnov funkcionisanja svopova. Opcije su ugovori u kojima jedna strana ima isključivo pravo, dok druga ugovorna strana preuzima isključivo obavezu da kupi ili proda aktivu na koju je kreirana opcija. U nacionalnom zakonodavstvu opcijski ugovor je prenosivi standardizovani ugovor kojim kupac stiiče pravo da, uz obavezu plaćanja ugovorene premije na dan, odnosno dane dospeća utvrđene ugovorom.
Ključne reči: ugovor; finansijski derivati; svop; opcija; novčani tok
