ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2022) 60 (2) 2, 165-186
Svetlana Popović, Irena Janković, Velimir Lukić
Rezime: Rad analizira konvergenciju stopa inflacije u grupi razvijenijih članica zone evra. Koje su karakteristike i da li je inflatorni proces u ovim zemljama dovoljno homogen, da li se te stope inflacije približavaju, tako da možemo reći da postoji indicija da one teže da formiraju optimalno valutno područje. Primenjen je test jediničnog korena kako bi se proverila stacionarnost serije prosečnih inflatornih diferencijala. Inflatorni diferencijali su računati kao razlika između inflacije u datoj zemlji i stope inflacije u EMU. Ako se proces konvergencije odvijao, inflatorni diferencijali će se smanjivati i težiti nuli. Varijansa diferencijala će se takođe smanjivati, serija prosečnih inflatornih diferencijala će biti stacionarna. Analiza je pokazala da u seriji postoji jedinični koren, tako da ona nije stacionarna, odnosno ne možemo da zaključimo da se odvijao proces konvergencije stopa inflacije u zemljama centra. U radu su analizirane i autokorelacione funkcije stopa inflacije, kako bi se utvrdila perzistentnost inflacije, odnosno koliko vremena je potrebno da šok koji je izazvao rast inflacije od 1% odumre. Vrednosti prvih autokorelacionih koeficijenata su visoke, dok naredni sporo opadaju, tako da je potrebno duže vreme da nestane uticaj šoka inflacije. Takođe, korelogrami stopa inflacija su prilično heterogeni, što ukazuje na to da se inflatorni procesi razlikuju.
Ključne reči: inflacija; inflatorni diferencijali; nominalna konvergencija; homogenost inflatornih procesa; optimalno valutno područje; Evrozona
INFLACIJA I INFLATORNI DIFERENCIJALI U BOGATIJIM ČLANICAMA ZONE EVRA
Svetlana Popović, Irena Janković, Velimir Lukić
Rezime: Rad analizira konvergenciju stopa inflacije u grupi razvijenijih članica zone evra. Koje su karakteristike i da li je inflatorni proces u ovim zemljama dovoljno homogen, da li se te stope inflacije približavaju, tako da možemo reći da postoji indicija da one teže da formiraju optimalno valutno područje. Primenjen je test jediničnog korena kako bi se proverila stacionarnost serije prosečnih inflatornih diferencijala. Inflatorni diferencijali su računati kao razlika između inflacije u datoj zemlji i stope inflacije u EMU. Ako se proces konvergencije odvijao, inflatorni diferencijali će se smanjivati i težiti nuli. Varijansa diferencijala će se takođe smanjivati, serija prosečnih inflatornih diferencijala će biti stacionarna. Analiza je pokazala da u seriji postoji jedinični koren, tako da ona nije stacionarna, odnosno ne možemo da zaključimo da se odvijao proces konvergencije stopa inflacije u zemljama centra. U radu su analizirane i autokorelacione funkcije stopa inflacije, kako bi se utvrdila perzistentnost inflacije, odnosno koliko vremena je potrebno da šok koji je izazvao rast inflacije od 1% odumre. Vrednosti prvih autokorelacionih koeficijenata su visoke, dok naredni sporo opadaju, tako da je potrebno duže vreme da nestane uticaj šoka inflacije. Takođe, korelogrami stopa inflacija su prilično heterogeni, što ukazuje na to da se inflatorni procesi razlikuju.
Ključne reči: inflacija; inflatorni diferencijali; nominalna konvergencija; homogenost inflatornih procesa; optimalno valutno područje; Evrozona
