ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (4) 2, 417-429
Милош Голубовић
Резиме: Овај рад истражује утицај инфлације на ниво јавног дуга изражен као проценат БДП-а у земљама Југоисточне Европе у периоду од 2008. до 2023. године. Истраживање је спроведено на узорку од осам земаља, применом регресионе анализе панел података. Посебан акценат стављен је на разликовање тренутног и одложеног ефекта инфлације, уз укључивање две контролне варијабле: камате на јавни дуг и реалног раста БДП-а. Модел са случајним ефектима (РЕМ), који је одабран као методолошки најпогоднији на основу Бреусцх-Паган ЛМ теста и Хаусман теста, показује да инфлација из претходног периода има негативан и статистички значајан утицај на јавни дуг, док текућа инфлација није значајна. Камата на јавни дуг показала се као високо значајна и позитивно корелисана варијабла, док реални раст БДП-а није имао статистички значајан ефекат. Резултати сугеришу да инфлација може играти улогу у релативном смањењу фискалног оптерећења, али да одговорно управљање задуживањем и јачање институционалних оквира остају кључни фактори очувања фискалне стабилности и одрживости јавног дуга у региону.
Кључне речи: јавни дуг; инфлација; Југоисточна Европа; камата на јавни дуг; реални раст БДП-а
УТИЦАЈ ИНФЛАЦИЈЕ НА ЈАВНИ ДУГ ЗЕМАЉА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
Милош Голубовић
Резиме: Овај рад истражује утицај инфлације на ниво јавног дуга изражен као проценат БДП-а у земљама Југоисточне Европе у периоду од 2008. до 2023. године. Истраживање је спроведено на узорку од осам земаља, применом регресионе анализе панел података. Посебан акценат стављен је на разликовање тренутног и одложеног ефекта инфлације, уз укључивање две контролне варијабле: камате на јавни дуг и реалног раста БДП-а. Модел са случајним ефектима (РЕМ), који је одабран као методолошки најпогоднији на основу Бреусцх-Паган ЛМ теста и Хаусман теста, показује да инфлација из претходног периода има негативан и статистички значајан утицај на јавни дуг, док текућа инфлација није значајна. Камата на јавни дуг показала се као високо значајна и позитивно корелисана варијабла, док реални раст БДП-а није имао статистички значајан ефекат. Резултати сугеришу да инфлација може играти улогу у релативном смањењу фискалног оптерећења, али да одговорно управљање задуживањем и јачање институционалних оквира остају кључни фактори очувања фискалне стабилности и одрживости јавног дуга у региону.
Кључне речи: јавни дуг; инфлација; Југоисточна Европа; камата на јавни дуг; реални раст БДП-а
