ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (1) 3, 45-58
Dejan Brcanov, Stojanka Dakić, Anja Dacić, Mirko Savić
Rezime: Problem rodnog jaza odražava postojane nejednakosti između muškaraca i žena u oblastima ekonomske participacije, obrazovanja, zdravlja i političke zastupljenosti, koje su podstaknute društvenim, kulturnim i institucionalnim pristrasnostima koje ograničavaju jednake šanse i ishode. Ovaj rad ispituje stanje rodne ravnopravnosti u Evropi konstruišući kompozitne varijable za svaku oblast primenom analize glavnih komponenti, a zatim klasifikuje zemlje u četiri različite grupe korišćenjem klaster analize. Prvi klaster obuhvata nordijske zemlje sa gotovo potpunom rodnom ravnopravnošću; drugi klaster čine razvijene zemlje Zapadne Evrope sa visokim obrazovnim i zdravstvenim ishodima, ali nižim mogućnostima žena u političkoj i ekonomskoj sferi. Treći klaster obuhvata zemlje bivšeg socijalističkog bloka sa umerenim obrazovnim i zdravstvenim pokazateljima, ali niskim stepenom ekonomske i političke uključenosti žena, dok četvrti klaster obuhvata zemlje koje se suočavaju sa značajnim izazovima u postizanju ravnopravnosti zbog tradicionalnih normi i slabih javnih politika. Rezultati ukazuju na potrebu za ciljno usmerenim politikama koje bi unapredile ekonomske mogućnosti i političko učešće žena, u skladu sa specifičnim karakteristikama svake grupe zemalja.
Ključne reči: rodni jaz; rodna nejednakost; ekonomska participacija; tržište rada; glavna komponenta; klaster analiza
RODNA RAVNOPRAVNOST U EVROPI:RAZLIKE I IZAZOVI MEĐU EVROPSKIM ZEMLjAMA
Dejan Brcanov, Stojanka Dakić, Anja Dacić, Mirko Savić
Rezime: Problem rodnog jaza odražava postojane nejednakosti između muškaraca i žena u oblastima ekonomske participacije, obrazovanja, zdravlja i političke zastupljenosti, koje su podstaknute društvenim, kulturnim i institucionalnim pristrasnostima koje ograničavaju jednake šanse i ishode. Ovaj rad ispituje stanje rodne ravnopravnosti u Evropi konstruišući kompozitne varijable za svaku oblast primenom analize glavnih komponenti, a zatim klasifikuje zemlje u četiri različite grupe korišćenjem klaster analize. Prvi klaster obuhvata nordijske zemlje sa gotovo potpunom rodnom ravnopravnošću; drugi klaster čine razvijene zemlje Zapadne Evrope sa visokim obrazovnim i zdravstvenim ishodima, ali nižim mogućnostima žena u političkoj i ekonomskoj sferi. Treći klaster obuhvata zemlje bivšeg socijalističkog bloka sa umerenim obrazovnim i zdravstvenim pokazateljima, ali niskim stepenom ekonomske i političke uključenosti žena, dok četvrti klaster obuhvata zemlje koje se suočavaju sa značajnim izazovima u postizanju ravnopravnosti zbog tradicionalnih normi i slabih javnih politika. Rezultati ukazuju na potrebu za ciljno usmerenim politikama koje bi unapredile ekonomske mogućnosti i političko učešće žena, u skladu sa specifičnim karakteristikama svake grupe zemalja.
Ključne reči: rodni jaz; rodna nejednakost; ekonomska participacija; tržište rada; glavna komponenta; klaster analiza
