ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (1) 6, 101-118
Vesna Janković Milić, Sonja Jovanović, Jelena J. Stanković, Simona Muratori
Rezime: Upravljanje otpadom predstavlja jedan od najozbiljnijih globalnih izazova u XXI veku, posebno u oblastima koje se brzo urbanizuju. Nepravilno rukovanje i odlaganje otpada, naročito opasnih materijala, predstavlja ozbiljan rizik po javno zdravlje i životnu sredinu, dodatno pogoršavajući probleme u već nedovoljno planski razvijenim urbanim sredinama. Uprkos razvoju strategija za upravljanje otpadom, kao što su reciklaža i kompostiranje, efikasnost tih pristupa je ograničena ukoliko nisu uključeni svi ključni akteri. Neformalni sakupljači otpada, naročito u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, imaju ključnu, ali nedovoljno prepoznatu ulogu u upravljanju urbanim otpadom, značajno doprinoseći sakupljanju, sortiranju i reciklaži otpada. U Republici Srbiji, gde je formalni sistem upravljanja otpadom i dalje nerazvijen i nedostaju mu sveobuhvatni pravni i institucionalni okviri, neformalni sektor je odgovoran za značajan deo povraćaja sekundarnih sirovina. Ipak, ovaj sektor funkcioniše bez pravnog statusa i sistemske podrške. U ovom radu je prikazana sveobuhvatna analiza socio-ekonomskog položaja sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji, zasnovana na empirijskom istraživanju sprovedenom 2024. godine. Posebna pažnja posvećena je percepcijama neformalnih sakupljača otpada u vezi sa mogućnostima i ograničenjima njihove integracije u formalni sistem upravljanja otpadom. Rezultati ukazuju na potencijal za unapređenje efikasnosti i održivosti upravljanja urbanim otpadom kroz formalno prepoznavanje i podršku neformalnim akterima.
Ključne reči: urbano upravljanje otpadom; neformalni sakupljači otpada; Republika Srbija.
UNAPREĐENjE INTEGRACIJE NEFORMALNIH SAKUPLjAČA OTPADA U SISTEM URBANOG UPRAVLjANjA OTPADOM: POTENCIJALI I OGRANIČENjA
Vesna Janković Milić, Sonja Jovanović, Jelena J. Stanković, Simona Muratori
Rezime: Upravljanje otpadom predstavlja jedan od najozbiljnijih globalnih izazova u XXI veku, posebno u oblastima koje se brzo urbanizuju. Nepravilno rukovanje i odlaganje otpada, naročito opasnih materijala, predstavlja ozbiljan rizik po javno zdravlje i životnu sredinu, dodatno pogoršavajući probleme u već nedovoljno planski razvijenim urbanim sredinama. Uprkos razvoju strategija za upravljanje otpadom, kao što su reciklaža i kompostiranje, efikasnost tih pristupa je ograničena ukoliko nisu uključeni svi ključni akteri. Neformalni sakupljači otpada, naročito u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, imaju ključnu, ali nedovoljno prepoznatu ulogu u upravljanju urbanim otpadom, značajno doprinoseći sakupljanju, sortiranju i reciklaži otpada. U Republici Srbiji, gde je formalni sistem upravljanja otpadom i dalje nerazvijen i nedostaju mu sveobuhvatni pravni i institucionalni okviri, neformalni sektor je odgovoran za značajan deo povraćaja sekundarnih sirovina. Ipak, ovaj sektor funkcioniše bez pravnog statusa i sistemske podrške. U ovom radu je prikazana sveobuhvatna analiza socio-ekonomskog položaja sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji, zasnovana na empirijskom istraživanju sprovedenom 2024. godine. Posebna pažnja posvećena je percepcijama neformalnih sakupljača otpada u vezi sa mogućnostima i ograničenjima njihove integracije u formalni sistem upravljanja otpadom. Rezultati ukazuju na potencijal za unapređenje efikasnosti i održivosti upravljanja urbanim otpadom kroz formalno prepoznavanje i podršku neformalnim akterima.
Ključne reči: urbano upravljanje otpadom; neformalni sakupljači otpada; Republika Srbija.
