ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (3) 2, 279-295
Иван Павловић, Ивана Костадиновић
Резиме: Циљ овог рада је да испита однос између броја становника и економског развоја у Републици Србији у последњих 25 година. Почетна хипотеза указује на негативну корелацију између броја становника и бруто домаћег производа (БДП), која је тестирана коришћењем Пирсоновог коефицијента корелације на апсолутним вредностима. Анализа је потврдила негативну повезаност између демографских и економских кретања, при чему је теоријски оквир заснован на неокласичном моделу раста Роберта Солова. Кроз графичку интерпретацију модела, показано је да пад броја становника, цетерис парибус, може довести до већег капитала и производње по раднику. Међутим, у дугорочном периоду, опадање броја становника ограничава раст укупне производње, смањује инвестиције и потражњу, што може довести до економске стагнације. Оригинални допринос овог рада састоји се у примени класичног економског модела на савремене економске прилике Републике Србије, док је практичан значај рада у наглашавању важности технолошког напретка, институција и образовања као корективних мера у функцији ублажавања негативних ефеката пада броја становника.
Кључне речи: економски развој; пад броја становника; БДП; Соловљев модел раста; продуктивност рада; капитал по раднику; демографски трендови; технолошки напредак; Република Србија; макроекономска анализа
ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ И ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЕНЕ: АНАЛИЗА ОДНОСА НА ПРИМЕРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КРОЗ ПРИЗМУ НЕОКЛАСИЧНОГ МОДЕЛА РАСТА
Иван Павловић, Ивана Костадиновић
Резиме: Циљ овог рада је да испита однос између броја становника и економског развоја у Републици Србији у последњих 25 година. Почетна хипотеза указује на негативну корелацију између броја становника и бруто домаћег производа (БДП), која је тестирана коришћењем Пирсоновог коефицијента корелације на апсолутним вредностима. Анализа је потврдила негативну повезаност између демографских и економских кретања, при чему је теоријски оквир заснован на неокласичном моделу раста Роберта Солова. Кроз графичку интерпретацију модела, показано је да пад броја становника, цетерис парибус, може довести до већег капитала и производње по раднику. Међутим, у дугорочном периоду, опадање броја становника ограничава раст укупне производње, смањује инвестиције и потражњу, што може довести до економске стагнације. Оригинални допринос овог рада састоји се у примени класичног економског модела на савремене економске прилике Републике Србије, док је практичан значај рада у наглашавању важности технолошког напретка, институција и образовања као корективних мера у функцији ублажавања негативних ефеката пада броја становника.
Кључне речи: економски развој; пад броја становника; БДП; Соловљев модел раста; продуктивност рада; капитал по раднику; демографски трендови; технолошки напредак; Република Србија; макроекономска анализа
