ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (3) 6, 353-365
Милан Марковић, Ивана Марјановић, Анђела Миленковић
Резиме: Потреба за озелењавањем економије расте како глобално, тако и у Европској унији, док пољопривреда представља сектор који заузима посебну пажњу. Снажна међузависност пољопривреде и животне средине наглашава потребу за анализом ситуације, перспектива и начина за побољшање њиховог односа. Аутори су издвојили индикаторе (за период од 2015. па надаље, у зависности од доступности података Евростата) који описују еколошке изазове европске пољопривреде и одређују будуће стратешке правце анализирајући до сада постигнути успех. Једна од најчешћих стратегија за смањење међусобног негативног утицаја је циркуларна економија. Вредност рада огледа се у продубљивању и бољем разумевању визије кружне економије у пољопривреди. Рад ће попунити теоријску празнину у литератури која се бави одрживим развојем пољопривреде кроз перспективу циркуларне економије и на тај начин помоћи креаторима аграрне политике у решавању отворених проблема у овом сектору, који, несумњиво, има значајан утицај на природно окружење. Вредности пољопривредно-еколошких индикатора показују да европска пољопривреда иде у правом смеру са становишта одрживости животне средине. Поред тога, рад нуди социо-економски приступ анализи изазова и користи примене циркуларне економије у пољопривреди. Циљ је продужити животни век ресурса враћајући их у производни процес, чиме се смањује отпад који има штетне ефекте на животну средину и људско здравље. На овај начин, ресурси се максимално користе, тј. они се чувају у систему. Коришћењем отпада у више производних циклуса, циркуларна економија обезбеђује рационално коришћење ресурса, посебно енергије и материјала, што може смањити тренутну зависност од увоза сировина земаља Европске уније.
Кључне речи: циркуларна економија; пољопривреда; животна средина; одрживи развој; ресурси; Европска унија развој; ресурси; Европска унија
ЗНАЧАЈ ЦИРКУЛАРНЕ ЕКОНОМИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ
Милан Марковић, Ивана Марјановић, Анђела Миленковић
Резиме: Потреба за озелењавањем економије расте како глобално, тако и у Европској унији, док пољопривреда представља сектор који заузима посебну пажњу. Снажна међузависност пољопривреде и животне средине наглашава потребу за анализом ситуације, перспектива и начина за побољшање њиховог односа. Аутори су издвојили индикаторе (за период од 2015. па надаље, у зависности од доступности података Евростата) који описују еколошке изазове европске пољопривреде и одређују будуће стратешке правце анализирајући до сада постигнути успех. Једна од најчешћих стратегија за смањење међусобног негативног утицаја је циркуларна економија. Вредност рада огледа се у продубљивању и бољем разумевању визије кружне економије у пољопривреди. Рад ће попунити теоријску празнину у литератури која се бави одрживим развојем пољопривреде кроз перспективу циркуларне економије и на тај начин помоћи креаторима аграрне политике у решавању отворених проблема у овом сектору, који, несумњиво, има значајан утицај на природно окружење. Вредности пољопривредно-еколошких индикатора показују да европска пољопривреда иде у правом смеру са становишта одрживости животне средине. Поред тога, рад нуди социо-економски приступ анализи изазова и користи примене циркуларне економије у пољопривреди. Циљ је продужити животни век ресурса враћајући их у производни процес, чиме се смањује отпад који има штетне ефекте на животну средину и људско здравље. На овај начин, ресурси се максимално користе, тј. они се чувају у систему. Коришћењем отпада у више производних циклуса, циркуларна економија обезбеђује рационално коришћење ресурса, посебно енергије и материјала, што може смањити тренутну зависност од увоза сировина земаља Европске уније.
Кључне речи: циркуларна економија; пољопривреда; животна средина; одрживи развој; ресурси; Европска унија развој; ресурси; Европска унија
