ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (4) 8, 523-539
Растко Марковић, Милош Марјановић, Урош Јовановић, Андреа Терзић, Татјана Ђекић
Резиме: Ова студија процењује и унапређује геотуристички потенцијал четири геолокалитета који се налазе на територији општине Мерошина (Облачинско језеро, Крајковачко језеро, Кулина и Таткова земуница) применом Модификованог модела за процену геолокалитета (М-ГАМ). Истраживање је спроведено са циљем да допринесе регионалном мапирању геонаслеђа у југоисточној Србији, области која је до сада остала недовољно интерпретирана и потцењена у геотуристичким истраживањима. Метод М-ГАМ, који комбинује експертне процене и перцепцију посетилаца, омогућио је мултидимензионалну анализу природних, културних и туристичких вредности одабраних локалитета. Резултати указују да Облачинско језеро поседује највећи потенцијал за развој туризма, док Кулина пати од ограничене истражености, лоше приступачности и неадекватне инфраструктуре, што указује на потребу за додатним истраживањима и промотивним активностима. Анализа је потврдила да су приступачност, рањивост и интерпретација кључни фактори који утичу на перцепцију туристичке вредности геолокалитета, пружајући практичне импликације за планирање локалног развоја. На основу налаза, предложено је више мера за одрживи развој и успостављање локалне геотуристичке мреже, усмерених на повезивање природних и културних ресурса Мерошине и јачање идентитета југоисточне Србије као геотуристичке дестинације.
Кључне речи: геотуризам; М-ГАМ метод; одрживи развој; геонаслеђе; Облачинско језеро; Крајковачко језеро; Кулина; Таткова земуница
ОТКЉУЧАВАЊЕ ТУРИСТИЧКОГ ПОТЕНЦИЈАЛА: ГЕОЛОКАЛИТЕТИ ОПШТИНЕ МЕРОШИНА КРОЗ М-ГАМ МЕТОД
Растко Марковић, Милош Марјановић, Урош Јовановић, Андреа Терзић, Татјана Ђекић
Резиме: Ова студија процењује и унапређује геотуристички потенцијал четири геолокалитета који се налазе на територији општине Мерошина (Облачинско језеро, Крајковачко језеро, Кулина и Таткова земуница) применом Модификованог модела за процену геолокалитета (М-ГАМ). Истраживање је спроведено са циљем да допринесе регионалном мапирању геонаслеђа у југоисточној Србији, области која је до сада остала недовољно интерпретирана и потцењена у геотуристичким истраживањима. Метод М-ГАМ, који комбинује експертне процене и перцепцију посетилаца, омогућио је мултидимензионалну анализу природних, културних и туристичких вредности одабраних локалитета. Резултати указују да Облачинско језеро поседује највећи потенцијал за развој туризма, док Кулина пати од ограничене истражености, лоше приступачности и неадекватне инфраструктуре, што указује на потребу за додатним истраживањима и промотивним активностима. Анализа је потврдила да су приступачност, рањивост и интерпретација кључни фактори који утичу на перцепцију туристичке вредности геолокалитета, пружајући практичне импликације за планирање локалног развоја. На основу налаза, предложено је више мера за одрживи развој и успостављање локалне геотуристичке мреже, усмерених на повезивање природних и културних ресурса Мерошине и јачање идентитета југоисточне Србије као геотуристичке дестинације.
Кључне речи: геотуризам; М-ГАМ метод; одрживи развој; геонаслеђе; Облачинско језеро; Крајковачко језеро; Кулина; Таткова земуница
