ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2019) 57 (2) 3, 165-179

PREVAZILAŽENjE EFEKATA RESTRIKTIVNEFISKALNE POLITIKE: SLUČAJ ARGENTINE I SRBIJE


Miloš Todorović, Ivan Marković, Dijana Grahovac

Rezime:   U radu se analizira jedno od najvažnijih aktuelnih ekonomskih pitanja, za većinu zemalja, kako što "bezbolnije" upravljati problemom visokog budzetskog deficita i prekomernog akumuliranog duga. Kao primer, uzima se Argentina, koja je 2002. godine uvela rigorozne mere štednje, i Srbija, koja je u 2014. godini počela sprovoditi restriktivnu fiskalnu politiku. Efekti takve politike će biti vidljivi u budućem periodu. Rezultati rada pokazuju da je ključ argentinskog uspeha u prelasku sa fiksnog na fluktuirajući devizni kurs i visok nivo povezanosti između rasta deviznog kursa i rasta izvoza. Prilikom komaparacije čvrste fiskalne politike u Argentini i Srbiji trebalo bi naglasiti da su mere u Srbiji daleko manje stroge od onih koji su sprovođene u Argentini. Ali to takođe znači da će učinak smanjenja rashoda budžeta imati manje uticaja na smanjenje BDP-a nego u argentinskom slučaju.

Ključne reči:  fiskalna politika; monetarna stabilnost; dug; deflacija

ПДФ датотека чланка: PREVAZILAŽENjE EFEKATA RESTRIKTIVNEFISKALNE POLITIKE: SLUČAJ ARGENTINE I SRBIJE